BOKI RAZMISLJA

Dobili smo jedan sat.
Hmmm kako?
Pa dadose nam ga.
Kazu:
Umorni ste i spavajte malo duze!
 
Ja sam spavao i sanjao.
Sta?
Ne znam ali je bilo lepo!
Kad sam se probudio
bio sam divno raspolozen.
Doruckovao, popio kaficu i...
Sad idem polako dalje .
Ima vremena.

Jedan sat su mi dali,
onako besplatno!
Ili ce traziti da ga platim?
Cime i koliko?
To se nikad ne zna u ovom danasnjem materijalnom svetu.
Kazu da nista nije besplatno
ili dzabe!

DZABE je turcizam, zar ne?
A ako je tako,
mozda ce turci doci po svoje.
E onda necu!
Nek uzmu nazad taj sat koji su mi dali. Ustvari, nisu mi dali sat, nego sat vremena.
Satove treba kupiti.
uhhhh..

Ovome nema kraja. Odoh da grlim jastuk jos malo. Ima vremena!
Dobio sam na poklon citav sat, a jos nije Nova Godina, i vreme za poklone!

Osluskujem i cujem kako neko broji vreme! Ko?
Pa, JEDAN SAT!

Pitam se pitam kako smo nekad uspevali da zivimo, bez mobilnih telefona i kompjutera? A tek zamislite vrelo leto bez klime! Uhhh to danas izgleda kao kameno doba u gro planu!

Evo mucim se sa starim LapTopom i nekako su mi vidici skuceni. Kao da mi je neko ukrao prozor u svet. Odjednom sam se nasao na pustom ostrvu postojanja. Sva ona dokumenta, slike, programi, video, muzika, su tamo negde na harddisku i ko zna da li ce sve biti opet kao sto je bilo pre havarije mog kompa.

Ovo je kao da pisem umrlicu starom drugu, koji je znao moje tajne, zelje i nade. On je poznavao moje prijatelje, neprijatelje, sve one suptilne nijanse u mom svetu. Gotovo da je bio zivo bice. Da li su kompjuteri ipak roboti koji nam sluze, a u jednom trenutku postaju svesni svog postojanja? A onda nestanu, da bi nam dokazali da su deo nasih potreba.

Ovaj monolog bi mogao da potraje u nedogled, ali vi ga nastavite, ako to zelite. Vi koji jos uvek imate svoje male prijatelje, koji vas uveseljavaju, gledaju ekranski pokorno, pomazu vam da nadjete one prave reci, ili prijatelje na Facebook-u.

Pomagaj te, jer sam u pecini Statusquo i posmatram senke na zidu. Senke necije stvarnosti uokvirene mojim iluzijama. Da li ja ustvari postojim, ili sam samo necija iluzija? Mozda sam deo programa nekog velikog kompjuterskog servera koji ubija vreme igrajuci igricu zvanu MATRIX

Putevi nas vode kroz zivot,

kroz nove dozivljaje, susrete,

smeh i suze, sitnice koje zivot znace.

dok prolaze, kraj tebe, kraj mene,

i zure nekud, gutajuci vreme.

Da li putevi mogu ici nekud,
ili mi idemo sa njima?

Vremenom usponi postaju vrhovi,

pa onda silasci sa Mont Everesta,

nestajanje u belini svakidasnjice,

ili u tami noci.
Sede vlasi drze uzdom zelje vreme
koje se ne da zadrzati, jer ono juri nekud, 
s nama ili bez nas.

Ja sam za ravnopravnost:
I stranputice su put?

Putevi se ponekad kriju u svakidasnjici,

zavaraju nas da mislimo da smo oltar

postojanja, a onda odjednom stoje

tu pred nama, spajaju nebo i zemlju,

skidaju nam oreol i pitaju

Modrice imaju prednost jer se vide.
Onda te svi zale i pitaju kako ti je?
Ako nosis sakriven ranac problema,
onda si sam.  

Zivot se sastoji od svetla i tame.
Neko rece smrt nije nestajanje ona je radjanje. Nije lako ziveti, ali niko nije rekao da zivot treba da bude lak. On je onakav kakvim ga mi napravimo, kakvog smo zasluzili.

Pogledaj prirodu! Drvo nije svesno svog postojanja i ne postavlja pitanja. Ono egzistira u sadasnjosti. Ja ne pokusavam da zaboravim, pokusavam samo da zivim ovde i sad.

Naslikacu zvezde na platnu maste,
upaliti mesec da mi osvetli put;
lutacu dok te ne nadjem,
traziti da bi osetio;
postojati zbog nasih snova
i stvarnosti sto nestaje u tisini noci.

Zar ne znas da te cekam devojcice? Digni najzad slusalicu i pozovi me! Uhhh... Ne, necu joj poslati SMS, samo bi mi jos to trebalo. Bas je muciteljka i hoce da stvarno odlepim! Boze nikako da naletim na neku normalnu zensku. Znate onu u stilu, drzimo se za ruke, nema foliranja i lepo nam je. Nego stalno neke otkaciska ribice koje furaju filmske folirancije.

ZVRRRRRRRRRRRRR!!!!!
- Halo??? Slusaj decko nemoj da me vise davis, imam modrice oko vrata od tebe. Rekao sam ti da dodjes sutra! Pusti me da malo meditiram inace cu poludeti.
Grrrr, ako me pozoves jos jednom DOCI CU DA TE IZBOMBARDUJEM! Cekam vazan sastanak, nestani! TRAS! To sam mu ja tresnuo slusalicu!

Ljudi moji, ja cekam da me ona zove a taj Kretino me masira! Ovo je ludnica sta mi ta zenska radi.
Dusu mi vadi! Pije krv na slamku! Srk srk. Reci cu joj da sam zauzet i da nemam vremena ili jos bolje, da idem sutra na put oko sveta. Ne to nije dobro, mozda ce se ohladiti! Bolje je da furam tesko osvojivog tipa u stilu: Hmmmmm ne znam, mozda, videcemo. Da to je najbolje! Zenske vole da ih malo pricvrljis i pricas im balade, a ja sam straobalan za to. Sve me jure, ali ne znam sta mi je sad? Kao zacaran! Nije ona bas neka, ali ima osmeh da poludis. Nanisanila me je okicama i ja odoh u aut.

Cekaj, da li sam joj dao vizitkartu? Sve je bilo nekako na brzaka pa sam ga mozda uprskao. Da, secam se da je procitala na glas moj broj telefona i rekla: Mace, vidimo se uskoro!

USKORO, HA HA HA! Videcemo se na Sveti Nikad! Gadura se folira! Gde je sada? Mozda je sa onim smekerom sto joj se te veceri intenzivno udvarao. E ljudi moji umro sam od smeha! Dasimir je kinuo i okupao je kisom bakcila. Ako je popaliska na njega, onda moze da me zaboravi! Mrzim je! Reci cu joj u lice da nije moj tip i da sam se samo folirao. Da sam ozenjen i imam copor dece ili jos bolje da sam ljudozder. Uh sto je mrzim!

ZVRRRRRRRRRRRR !!!!!!!!!!
- Cao devojcice, upravo udjoh u kucu! ... Da, treba imati srece da me ukebas u jazbini..... Ne ne, u frci sam ali za tebe ginem... Na kaficu? ... Ma naravno, eto me dok trepnes!

Jos uvek sanjam gradove neke daleke,

i ljude koji mi masu.

Smejem se ludim stvarima,

i trazim miris nove zelje,

dok upoznajem sebe.

dok se polako topim
u hiljadu kapljica kise,

trazeci poznate obrise

u ocima slucajnih prolaznika.

Jos uvek idem u park na kraju grada,

da posmatram igru zraka sunca

na povrsini vode, uzivajuci u tisini,

i slici dva labuda koji

erotski sapucu svoje tajne jedno drugom!

Ako je istina bela, onda je laz crna.
Gledano u svetu boja
onda mozemo dobiti bezbroj nijansi.

Dakle ako obilazimo istinu,
onda moramo naleteti na laz,
znaci tamu ili u najboljem slucaju
nijanse sivila.

Da li istina moze da pobedi?

Pa pojam istine je rastegljiv i znaci razlicito,
zavisno iz kog se ugla gleda, i ko to gleda.
Moja istina mozda nije ista kao tvoja!

Najgrlatiji se najvise cuju.
Znaci njihova istina je najjaca.
Ako se istina da meriti u decibelima
onda je hor najveca istina,
drugim recima demokratija.

Ipak se ne slazem da je vecina uvek u pravu,
posebno ako se misljenje drugih
ne slaze sa mojim.

Slikala si reprodukcije velikih slikara,

mesala boje i osecala ih;

Pricala si mi o sebi,

o tvom zivotu, snovima,

usponima i padovima;

ali me nikad nisi pogledala tako nezno,

kao onog dana kad sam odlazio!

Kad umire dan nestajem
u zvezdanoj prasini noci.
Gubim se u sebi i pronalazim u tebi.
Upijam te svakim delicem koze,
jer me boli zelja za tobom.

Da li znas da te zelim ludo i otkaceno,
bez granica i ostatka?
Zelim, ali se plasim vrtloga noci.
Jer ljubav je divna dok traje,
a bolna kad nestaje! 

Grlim te cvrsto pogledom
i znam da mi se dogodila ljubav,
jer ne znam zasto volim!

Zamisli usne zeljne poljubaca.
Onako polu otvorene i senzualne.
Pomalo vlazne i ushicene dok jezik
povremeno pretrci preko njih i zaludi misli.

Zamilsli kako sve nestaje na
platnu zelje trenutka.
Prospi zatim boju i
okupaj telo zmarcima,
toplinom, ushicenjem, zeljom.

Oseti ludi trenutak i
zaboravi na sve.
Baci kapljice rose na povrsinu jezera
i ogledaj se u tudjim ocima.

Ako osetis bol od ushicenja, 
bliskost dugine boje osecanja,
onda si sigurno zaljubiska.

Ponekad kad si u dolini,
vrhovi planina ti se cine nedostiznim,
ali sama zelja
da ih dostignes
je vec nekoliko koraka
na putu ka vrhu...