BOKI RAZMISLJA

Zar necujes zvuk gitare u noci?

To ona svira za tebe, neke poznate melodije.

Tiho, tise, miluje tvoj san, dok napolju kisa pada.

Polako se budis i trazis.

Nalazis gitaru okacenu na zidu.

Ti ne znas da sviras, ali znas da osetis.

Da pustis da te pesma ponese. Da ti se oci zasuze.

Znas da pronadjes gitaru u mraku.

Bas kao sto si je jednom nasla,

u dvoristu tvojeg postojanja.

Didirni je ponekad, nezaboravi je.

Toliko toga je potrebno da se
dve reke uliju jedna u drugu,

i nastave zajedno put ka moru.

Ponekad se pitam kako priroda uspeva

da pronadje nacin da spoji dve zelje u jednu

i pokloni nam more?

Po svemu sudeci, zivot je prost,

samo ga mi komplikujemo,

jer uvek trazimo jos!

Sedeli su u sobi zivota i pricali!
Ustvari ona je govorila a on slusao.
Pogledom je pratio liniju svojih cipela
i slusao eho njenog glasa.

Slusao je i pitao se?
Gde je nestala ona silna zelja, snovi, radost,
ljudi i dogadjaji? Do skora je sve bilo blisko,
a sada tako daleko! 

Uzdahnuo je i pogledao tu nepoznatu osobu,
koja je odjednom bila toliko iskrena.
Ko je ustvari ona?
Miris njene blizine je slikao
poznate oblike, prizivao secanja.  

Ustao je i rekao, da vise nece da je slusa.
Da ustvari nista ne cuje, i da sad vise nista nije vazno.
Uzeo je svoj kaput i posao ka vratima. 

Volim kad se ljubimo!
Kad te trazim u mraku, 
i ne znam gde si,
dok mi tvoji poljupci kazu:
-  Ovde sam!

Poletim da te uhvatim
i kad uspem zeljom da te dodirnem,
vec si nestala.
Gde si?

Trazim te zeljno i onda osetim
vlazan dodir tvojih usana.
Tada zadrhtim i sapatom trazim jos.

Pokusavam da udahnem zivot i shvatim kud me on vodi. Sta je subjektivno, a sta stvarnost. Da li sam sretan ili je to samo otisak trenutnog stanja. Ne, nisam uvek u pravu! Moji postulati se menjaju i nisu tvoji. Moje price su price trenutka.

U mom gradu jedan otkacenjak spava ispod mosta godinama. Clochard koji je izgleda nekad bio filozof. Polaznici diskutuju sa njim i cesto ga mozes cuti kako veselo peva. Njegova pesma je puna nekog unutrasnjeg mira. Da li je on lud ili ja? Ili smo oboje na onoj drugoj strani dozivljavanja sveta. Gledam susret povrsine vode i kapljica kise. Dodir trenutka. Krugovi se sire, razlivaju i nestaju jedan u drugom.

U trenutku kad obrises svakodnevicu i sednes ispod drveta. Kad uhvatis trenutak tisine, vracaju ti se misli kao talasi mora i tada miluju tvoju obalu. Shvatas da nista nije vazno sem trenutka postojanja, dok otkrivas prazninu izmedju redova, nalazis smisao. Kad pronadjes sebe za trenutak pozelis da podelis to osecanje sa nekim. I tada zurim kuci da nadjem toplinu. Da se sakrijem u tebe i nadjem sebe. Da opet otkrijem toplinu tisine.

Da li je kraj kada kazes da je kraj,
ili kad to osetis a nista ne kazes?
Ponekad mi se cini da nas zivot smara
i kad nadjemo ono sto smo trazili,
shvatimo da nemamo mogucnost da to imamo.
Lampioni i secerleme u izlogu radnje.
Vidis, ali ne mozes da ih dotaknes.
Hteli bi, ali nemozemo.
Jednostavno, sve je bilo protiv nas.

Tonemo devojcice, polako ali sigurno.
Nestajemo u svojoj nemoci.
I niko nije kriv za to sto vise nemamo daha
da nastavimo jurnjavu za svojom senkom.
Hteli bi da placemo ali su suze presusile.
Skrivamo se, a moramo da idemo dalje.
Bogatiji smo za jedno iskustvo,
ne brini: Vreme leci sve!

I sta ce biti sa nama?
Da li ce nas film ipak naci svoj happy end?
Verovatno ne, jer to se dogadja samo u snovima.
Ono HAPPY su nam ukrali, ostalo je samo END.

Kap po kap, nestaju dani, i secanja blede;
Jos se  samo ponekad nasmesim, ludostima nasim!
Poljupcima bez kraja, uzdasima gladnim;
Leptiricima koji su zurili jedno drugom u zagrljaj!

Znam da je zivot bas to: Malo tuge i malo smeha,
kisa i sunce, igra svetlosti i tame.
Znam da zivot ide dalje s nama ili bez nas! 

Uh sto mi je veceras hladno, dok napolju padaju neke teske kise!
Da hteo bih veceras da znam: Da li jos uvek neko sanja snove o ljubavi?

Zivot je cudna stvar!

Ponekad nam daje sve,  a ponekad sve uzima.
Svi trazimo sjaj u travi, a plasimo se da ga ne nadjemo.
Mozda je najlepsa MLADOST LUDOST, koja nas baca
u neizvesno sa uzbudjenjem. Mozda je sve oko nas
samo iluzija postojanja i mi smo cudni sateliti koji pratimo
svoju planetu a u isto vreme se plasimo sudara!
Neko rece: Zivot je tako prost, samo ga mi cinimo komplikovanim!

Internetska iluzija stvara mogucnost da sanjamo.
Da zamislimo nekog i da nas taj neko opcini. To ti
je kao kad imas psa, i on te voli, bez obzira da li si
lepo obucen ili ne. Ali kad stvarnost zakuca na vrata,
onda se pojavljuju neke druge potrebe.

Pitala me je jednom: Da li ljubav postoji?
Odgovorio sam: Znaces kad odem!
Rekla je: To je znaci kao san?
Odgovorih: Da, tek kad se probudis, shvatas njegovu lepotu!

VOLIM VAS SVE 

Bez granica i ostatka.
Divno nam je bilo!
Boys and girls, hvala na druzenju,
vreme je za neke nove dozivljaje.
Sav sam se pretopio u muziku i to treba odraditi. Nadam se da cete mi  oprostiti.

Zivim u nekom drugom svetu, ali obecavam da cu vas posetiti . Jer ovo je deo mog albuma slika, deo mene. Nesto prepoznatljivo!

Citacu vas i uzivati u senci vasih dozivljaja.
Da li cete biti kod kuce? Da li je dovoljno ako zvrcnem dva puta???

Posmatrao sam je dok smo pili kafu. Pratio sam pogledom konture njenih nogu i utapao se u tkaninu haljine koja je barsunasto milovala njeno telo. Gledao sam je kako prinosi soljicu ustima i dozivljavao trenutak dodira. Pogledala me je i rekla sa osmehom:

- Pa ti me ne slusas?

Sobu je milovala sentis muzika i posipala nas konfetama ceznje. Zatvorih oci za trenutak i setih se naseg lutanja u ludoj voznji beskrajnim putevima. Bili smo izgubljeni u nepoznatom. Sunce se ogledalo u poljani prepunoj zutog cveca. Vreme je stalo za trenutak umorno od lutanja.

ODJEDNOM se ispred auta stvorila mala kuca! Sarena loptica koja se igrala, kotrljala, skakutala, malo ovde, malo onde.

Ona spava i sanja gradove neke daleke. Sve one carobne dozivljaje vidjene decijim ocima i uvek je negde na putu. Ona trazi nrazi ljubav beskrajnu i oci joj se zasuze kada dozivi tudju srecu.

Ona spava ali ponekad sanja otvorenim ocima. Prica  price o prijatnoj jednolicnosti dana u nizu. Prica o suncu, radjanju, toplini i zalasku, zvuku veselih potpetica i teskih koraka.

Ona sanja decije rukice kako se pruzaju i traze zastitu i ljubav. Traze da ih stavis u krevet, pomilujes, poljubis i kazes laku noc. Te pticice koje ce jednog dana odleteti i ostaviti iza sebe vecitu brigu i secanja na lepe trenutke.

Ona sanja o poljupcima koji su vecnost, o princu iz bajke, dugim setnjama, tihoj muzici, veceri uz sa svece, saputanju na jastuku i zajednickim planovima.

Ona sanja a ja zelim da je sakrijem u zagrljaju vecnosti.

Rekao sam joj da ne luduje,
i da je zivot samo san. Da niko ne
pripada nikom i da nemozes biti
vlasnik necijih osecanja. Sloboda je
svacije pravo, ako nekog sputavas, onda
mu seces krila i on vise nemoze da leti.

Govorila je da ona zeli i hoce da ide ulicama grada,
a ne da se druzi sa oblacima.
Da joj treba neko ko je samo njen.
Neko koga ce uvek naci u mraku svoje sobe.
Zelela je toplinu blizine i sunce koje poznaje.

Rece:
Da nije bas lose imati nekog, ko je samo tvoj.
Rekao sam:
Idi ako ti se ne dopada.
Otisla je, a ja sam ostao u kavezu svoje slobode.

Voleo bih da sam vetar i da te milujem, mrsim ti kosu i kradem miris tela. Da me osetis i znas da sam tu kraj tebe. Ljubio bih te tada zudno i skrivao se u tebi.

Voleo bih da sam zrak sunca i da te zagrejem toplinom, okitim kosu biserima. Igrao bi se tada skrivaca u tvojoj haljini i otkrivao sliku tvoje zudnje. Poklonio ti sigurnost u mom narucju.

Voleo bih da ti kazem, bas sve to sto nosim u sebi. Oslikam sve te zelje, snove i nezne misli. Da ti poklonim bliskost i osecanja, jer to je ono sto stvara buru u nama. Da, sve pocinje i zavrsava se u kutiji sa zlatnim poklopcem, koja skriva nase misli.

PRVI CIN:

PRIJATELJ: Srecan rodjendan prijasko!
JA: Hvala!
Otvaram poklon.
JA radosno: Uvek sam zeleo da imam neku lepu sliku na zidu!
Zagledam, razgledam, ispitujem…
JA zacudjeno: Ali ovo je samo platno!
PRIJATELJ: Nisam znao koji bi ti se motiv dopao, pa sam mislio da ga sam naslikas.

Hajdemo pod oblake devojcice, da se igramo sa plavetnilom neba i putujemo kroz suncan dan. Napravi korpu za izlet, stavi je na bicikl i idemo da otkrijemo svet. Ponecemo sa nama prijatno raspolozenje, poljipce i zagrljaje. Odbacicemo rance proslosti i nacrtati nove snove. Sakricemo se u zelenilu nekog proplanka i uzivati u zracima sunca. Uzivati u nasem danu.

Hajde da nestanemo danas i izgubimo se medju oblake naseg zivota. Da osetimo nase trenutake. Nista ne trazim i ne trebam sem tebe. Sem tih trenutaka kad smo zajedno i kada pijem vino sa tvojih usana.

Vidis li torzo zelje kako se izvija, okrece, uvrce, dize, tezi ka nebu. Bas kao i mi kada polako klizimo kroz vikend i nestajemo. Boje dana se psihodelicno razlivaju i samo smo mi tu. Samo ti i ja postojimo u ovom trenutku. Hajde idemo dalje kroz vreme da pronadjemo nas proplanak!