BOKI RAZMISLJA

ИСТИНА

Generalna — Autor bokikojic @ 18:51

 

 

 

 

Да лије истина универзална
или она зависи од тога
где и у које време постоји,
и ко је презентује? 

 

 


PITANJA

Generalna — Autor bokikojic @ 10:10

 

 



Šta bi ste žrtvovali da postanete
oni koji imaju?

Da li sve ima svoju cenu i kupca?

 

 


Da li se baš sve može kupiti za novac?

Generalna — Autor bokikojic @ 10:52

 

 

 

Da li se baš sve može  kupiti za novac?
Ljubav, status, poštovanje,
moral, tudji život!

 

Kažu  da novac nije sve,
ali imati znači puno kad  nemaš.
 

 

 


VOLIM ... NE VOLIM

Generalna — Autor bokikojic @ 11:15

 

 

 

Volim sastanke,
jer u sebi kriju želju da dečijim očima,
otkrijemo tajnu što na nas čeka!


Ne volim rastanke,
i želim da što pre prodju,
da se preliju u nove susrete.
 


Volim da putujem,
jer to
 čini da mi ono moje
bude 
još bliže i draže!


Ne volim da idem istim putem,
jer tada nikad nebi otkrio sebe. 

 


Nedostaješ mi opet bolno!

Generalna — Autor bokikojic @ 12:09

 

 

 

 

Nedostaješ  mi opet bolno!
Idem dalje a vučem sa sobom
sve ono što je bilo naše,
trenutke nežnosti, sreće,
davanja, reči, dogadjaje.

 

Nedostaješ  mi opet bolno!
Ona tvoja spontanost mi  nedostaje,
tvoja radost i opčinjenost običnim stvarima,
tvoj pogled pun želje i priče bez kraja.
Da sve još uvek uporedjujem sa onim juče
jer ne mogu da nadjem tebe u ovom danas.

 


IZA SNA I OBLAKA BELIH

Generalna — Autor bokikojic @ 10:54

 

 

 

 

Ostaviću te za trenutak u našoj priči,
da sama pronadješ kraj ili početak;
Da kažeš sebi i drugima:
Hoću da nadjem dugu
iza sna i oblaka belih.

Ostaviću te da piješ koktel patnje i sreće,
raširiš tvoja krila i poletiš
kad god ti to poželiš;
Da budeš svoja i moja,
ljubiš me ili samo dodirneš
iza sna i oblaka belih.

Ponekad ću te zavrteti,
da neznaš gde si u našoj priči,
pustiću te da goriš, žudiš i želiš
sakriću se u tvojoj čežnji dok me traziš
iza sna i oblaka belih. 

 

 


OBAVEZNO PROČITAJTE - BLOGGMADE

Generalna — Autor bokikojic @ 11:21

 

 

 

 

 

Poželeh da pišem o mojim snovima,
ljubavi, želji, trenutcima sreće sa tobom.
Da kažem da te još uvek želim
i tražim u noći

ali nemam više reči
ili reči nemaju više mene.

Boje su se izmešale na platnu sećanja
i ukrale toplinu onog
što je nekad bilo naše.


Poželeh da vladam rečima

da ih uvek imam spremne:
Meke, tople, nežne,
kad se pesma sama napisati želi;
Da ti još jednom kažem,
sve što osećam i sanjam,
ali nemam više snage,
nemam više reči.


Poželeh
noćas
da na tvom ramenu odbolujem tugu,
a
li na tankoj liniji koja nebo i zemlju spaja,
ostade samo jedna želja da polako gasne 
kao Mesec koji Sunčanom danu
mesto ustupa. 

 


Powered by blog.rs