BOKI RAZMISLJA

Poželeh da pišem o mojim snovima,
ljubavi, želji, trenutcima sreće sa tobom.
Da kažem da te još uvek želim
i tražim u noći
ali nemam više reči
ili reči nemaju više mene.
Boje su se izmešale na platnu sećanja
i ukrale toplinu onog
što je nekad bilo naše.

Poželeh da vladam rečima
da ih uvek imam spremne:
Meke, tople, nežne,
kad se pesma sama napisati želi;
Da ti još jednom kažem,
sve što osećam i sanjam,
ali nemam više snage,
nemam više reči.

Poželeh noćas
da na tvom ramenu odbolujem tugu,
ali na tankoj liniji koja nebo i zemlju spaja,
ostade samo jedna želja da polako gasne 
kao Mesec koji Sunčanom danu
mesto ustupa.