BOKI RAZMISLJA

Zatvori oci i ne misli ni na sta.
Slusaj zvuk tisine!
Opusti se i prati me.
Disi polako...

Budi tu!
Oseti neme reci koje ti sapucem.
Poleti sa njima put oblaka
dok se prelivamo jedno u drugo.
Postajemo jedno:
TI, JA, PRIRODA I KOSMOS

Dobio sam mail i umro od smeha...

Boze, ko nas to procita do korice???

Uh jos uvek se smejem ha ha ha ha

KAKO DA ZNAŠ DA SI SRBIN... 

-Na svom sopstvenom venčanju poznaješ samo trećinu gostiju.
-Na venčanju imaš minimum 350 zvanica.
-Svako venčanje počinje pesmom "Danas majko ženiš svoga sina".
-Otac te naziva "idiotom" kada ne umeš da uradiš ono što i on sam ne ume.
-Više pića ima u tvom bifeu nego u kafiću na ćošku.
-Tvoj otac nosi sa sobom dovoljno novca da može da kupi auto.
-Imaš bar jednog rođaka s kojim tvoja porodica ne razgovara.
-Imaš u kući kalendar sa slikama svetaca.
-Zbijaš šale zasnovane na sopstvenoj tragediji.
-U svađi si sa kumovima.-Imaš bar jednog rođaka koji peče svoju rakiju.
-Misliš da je uglavnom sve neka zavera.
-Mama te je još kao malog naučila da "promaja ubija".
-Kod vas u kući rakija se koristi za lečenje svih bolesti, za proslaveu svim prilikama i kao losion za masažu.
-Tvoja baba nikada ne prihvata činjenicu da nisi gladan.
-Kada upoznaš nekog stranca, prvo ga naučiš sve psovke.-Tvog tatu uvek bole leđa.
-Kada si mali za rođendan uz poklon obavezno dobiješ i čokoladu!
-Mamu konstantno moraš da uveravaš da je njena kuhinja najbolja nasvetu
-Kod babe moraš da ručaš supu,sarmu, hleb,meso, rinflajš, gibanicu,pečenu papriku, krompiriće, ćufte, kiflice, pihtije i vanilice inaljutiće se ako ne pojedeš sve !!!
-Govorili su ti da će da ti poraste rep ako piješ kafu kad si mali .
-Terorisali su te "Babarogom".
-Kada dremaš popodne, moraš da prebaciš nešto preko stomaka.
-Tvoja mama ima sve lekove koji bi mogli da "zatrebaju".
-Kada se isprljaš mama ti kaže "stoko jedna".
-Mama ti ne da da piješ hladnu vodu kada si znojav.
-Roditelji ti stalno govore :"...kad sam ja bio u tvojim godinama..."
-Tvoji roditelji urlaju na telefon kada pričaju sa rođacima u inostranstvu.
-Za rođendan te vuku za uši "da porasteš".
-Roditelji te zovu "sine" bez obzira da li si dečko ili devojčica.
-Nemaš posao, a voziš BMW.
-Udaraš po stolu i razbijaš čaše kada si pijan i veseo.
-Kada ti rečenica :"Nemoj toliko da se smeješ, plakaćeš" zvuči razumno.
-Tvoja majka svaki čas izgovara "Hvala Bogu".
-Nedelju dana posle Slave, Božića ili Uskrsa još uvek za ručak imaš sarmu.
-Čitaš mami i tati ovaj spisak, a oni se zgražavaju i govore "Što lažeš, nije istina".
-Ako sediš blizu TV-a oćoraviš.
-Živiš u zemlji gde je "batina iz raja izašla".
-Mama trči za tobom da obučeš potkošulju.
-Kada dobiješ poklone koji ti se ne sviđaju, čuvaš da daš nekome za slavu.
-DVD, video, štampač i skener su ti pokriveni folijom, da ne pada prašina..
-Tvoj otac misli da svi Kinezi imaju crni pojas.
-Na svim svadbama je isti meni: "supa, sarma, pečenje, kupus salata, torte".
-"Devojke" oko tebe izgledaju kao da imaju 23, a ustvari imaju 15 godina.
-Voziš bolji auto nego tvoj otac.
-U garaži imaš oko 120 litara rakije i pola tone krša.-Skoro svi koje poznaješ hrču.
-Tvoja baba psuje više nego ti.
-Oba tvoja roditelja su do škole morali da pešače bosi po snegu, po 5km uzbrdo. U oba pravca. Preko kamenja...
-Tvoja mama seče hleb na kriške debljine 5cm.
-Svako ima bezbroj kumova.
-Imaš bar jednog rođaka koji je moler.
-Vekna hleba se pojede za ručak.
-Rakija se pije pre doručka za "cirkulaciju".
-Zauvek živiš sa mamom i tatom.
-Imaš vunene čarape koje ti je štrikala baba.
-Mama ti ne da sediš na betonu zbog jajnika.
-Ako si starije dete, uvek moraš da popustiš jer si "pametniji".
-Kada plačeš, nije neobično da ti otac kaže:"Prestani da cmidriš,upizdu materinu"
-Roditelji prebacuju kanal kada su scene ljubljenja na TV-u.
-Kad god su ti roditelji rekli:" Videćemo", nije bilo ništa od toga.
-Tvoji rođaci iz Hrvatske se stalno žale da nemaju para, a imali sumobilni tri godine pre tebe, stalno putuju u inostranstvo i nose samofirmiranu garderobu.
- Kada ugledaš psa na ulici, mahinalno pokupiš neki kamen za svaki slučaj ako te napadne, čak i kada je pas visok 10 c

Prvi susret, pogledi, drhtaj, napetost.

Uzbudjenje trenutka, drhtaj ruke, reci koje

su se sakrile negde u dubini duse.

Zelja da budes neko drugi, ili onaj ko si!

Nije vazno, uzmi ili ostavi!

- Sta hoces da pijes?

 Miris blizine, dodir ruku, njene usne koje
nezno dodiruju casu. Uzdah strepnje, zelje,
nade. Oci koje traze,
snovi koji se kriju u pokretu.
Cuti malo i samo slusaj!

- Kelner!

Vreme se polako vuce,
kucka prstima po ploci stola!

Zasto svi gledaju u nas?

Zuljaju me nove cipele!

Sta da joj kazem?

Uh, opusti se malo covece!

- Molim vas, dva piva!

Moje bore su samo moje,

svaka ima svoju pricu.

Ponekad je to trenutak bola,

a ponekad vrisak srece.

Moj zivot je samo moj,

moji snovi takodje!

Miris tebe, zedj i sapat,

to su moje tajne.

Moje suze su samo moje.

uzdaha, to su nase tajne!

 http://www.youtube.com/watch?v=fLp63WBV-Ic

Ludaci, otkacenjaci.
Preteruju, ludiju, vriste, rade sta hoce.
Pevaju na nemackom, svom jeziku, bez
da koketiraju na losem engleskom.
Oni su svoji ...
Kad cemo mi biti nasi???

Obozavam cokoladu i to je preslo u

ljubav bez granica. Ponekad pokusam da

je izbegnem, da ne uzmem ni jedan jedini zalogaj,

ali me to drzi samo kratko vreme,

Volim njen ukus u ustima,

kad se polako topi i osvaja sva moja cula.

Volim toplinu zadovoljstva koja od potoka prerasta u vodopad, i polako osvaja moje telo.

U mom tajnom ritualu je prinosim nezno ustima,

zatvorim oci cekajuci sa nestrpljenjem dodir,

onu prvu kavalkadu slatke srece,

Zelenilo dana se preliva u
unutrasnji mir.
Zatvaram oci i nestajem.
Postajem deo prirode,
deo neceg velikog i beskrajnog.
Vreme je zastalo za tren i poljubilo secanja,
dok oblaci slikaju carobnim stapicem
nestvarne slike zelje.

Jedno drvo stoji uspravno,

Ono ne postavlja pitanja.

Ono odoleva vremenu,

kisi, vetru, suncu, i jednostavno postoji.

Bas kao i ljubav.

Kad volis, onda postojis!

Gledam talase koji se razbijaju o stene obale zivota.

Nestaju u hiljadu kapljica,

da bi se sledeceg trenutka opet rodili iz

pene sopstvenog nestajanja.

More vekovima grli obalu, zaviruje u nase zivote.

Iako su neki tragovi u pesku odavno nestali,

oslusni ponekad sum talasa,

jer on mozda bas tada,

prica pricu o nama!

Na putu sam kroz zivot i gledam
slike prirode kroz prozor voza.

Studiram moje obrise koji se oslikavaju na

Moje misli prate oblake dok livade,

polja, planine i reke zure nekud.

U sledecem trenutku mrak tunela guta sve.

Da li sam ja tragac? Pustinjak koji ispituje sebe,

trazi svoju sliku u tudjim ocima,

ili sam nepoznat i samom sebi? Neko ko luta,

zuri kroz vreme bez cilja. Ali vreme je relativan pojam,

iluzija trenutka, subjektivan dozivljaj.

Mozda je to sudbina tragaca,
kad zelis da upoznas sebe

otkrivajuci Pandorinu kutiju tajni.

Kad si imaginarni stvaralac koji isputuje svoje rane,

nalazeci odgovore u sopstvenom bolu!

Htela je da se sakrije.

Popali sve mostove iza sebe, da nebi pozelela povratak.

Mozda je davala znak svojoj senci ili se plasila zelje.

To je samo ona znala, ili nije?

U svom balonu od sapunice je postojala.

Zivot je isao dalje, dani su se redjali, nedelje,

dok su slike proslosti bledile, nestajale.

Novi dogadjaji su kucali na njena vrata,

a ona je zivela u nekom svom svetu,

boreci se sa realnoscu i zeljom,

sa svojom crnobelom senkom.

Rekla je: Vise ne verujem u ljubav!

Ali je ipak trazila necije tragove u pesku,

jer je zivot vecito trazenje.

Zar necujes zvuk gitare u noci?

To ona svira za tebe, neke poznate melodije.

Tiho, tise, miluje tvoj san, dok napolju kisa pada.

Polako se budis i trazis.

Nalazis gitaru okacenu na zidu.

Ti ne znas da sviras, ali znas da osetis.

Da pustis da te pesma ponese. Da ti se oci zasuze.

Znas da pronadjes gitaru u mraku.

Bas kao sto si je jednom nasla,

u dvoristu tvojeg postojanja.

Didirni je ponekad, nezaboravi je.

Toliko toga je potrebno da se
dve reke uliju jedna u drugu,

i nastave zajedno put ka moru.

Ponekad se pitam kako priroda uspeva

da pronadje nacin da spoji dve zelje u jednu

i pokloni nam more?

Po svemu sudeci, zivot je prost,

samo ga mi komplikujemo,

jer uvek trazimo jos!

Sedeli su u sobi zivota i pricali!
Ustvari ona je govorila a on slusao.
Pogledom je pratio liniju svojih cipela
i slusao eho njenog glasa.

Slusao je i pitao se?
Gde je nestala ona silna zelja, snovi, radost,
ljudi i dogadjaji? Do skora je sve bilo blisko,
a sada tako daleko! 

Uzdahnuo je i pogledao tu nepoznatu osobu,
koja je odjednom bila toliko iskrena.
Ko je ustvari ona?
Miris njene blizine je slikao
poznate oblike, prizivao secanja.  

Ustao je i rekao, da vise nece da je slusa.
Da ustvari nista ne cuje, i da sad vise nista nije vazno.
Uzeo je svoj kaput i posao ka vratima. 

Volim kad se ljubimo!
Kad te trazim u mraku, 
i ne znam gde si,
dok mi tvoji poljupci kazu:
-  Ovde sam!

Poletim da te uhvatim
i kad uspem zeljom da te dodirnem,
vec si nestala.
Gde si?

Trazim te zeljno i onda osetim
vlazan dodir tvojih usana.
Tada zadrhtim i sapatom trazim jos.

Pokusavam da udahnem zivot i shvatim kud me on vodi. Sta je subjektivno, a sta stvarnost. Da li sam sretan ili je to samo otisak trenutnog stanja. Ne, nisam uvek u pravu! Moji postulati se menjaju i nisu tvoji. Moje price su price trenutka.

U mom gradu jedan otkacenjak spava ispod mosta godinama. Clochard koji je izgleda nekad bio filozof. Polaznici diskutuju sa njim i cesto ga mozes cuti kako veselo peva. Njegova pesma je puna nekog unutrasnjeg mira. Da li je on lud ili ja? Ili smo oboje na onoj drugoj strani dozivljavanja sveta. Gledam susret povrsine vode i kapljica kise. Dodir trenutka. Krugovi se sire, razlivaju i nestaju jedan u drugom.

U trenutku kad obrises svakodnevicu i sednes ispod drveta. Kad uhvatis trenutak tisine, vracaju ti se misli kao talasi mora i tada miluju tvoju obalu. Shvatas da nista nije vazno sem trenutka postojanja, dok otkrivas prazninu izmedju redova, nalazis smisao. Kad pronadjes sebe za trenutak pozelis da podelis to osecanje sa nekim. I tada zurim kuci da nadjem toplinu. Da se sakrijem u tebe i nadjem sebe. Da opet otkrijem toplinu tisine.