KRAJ
Da li je kraj kada kazes da je kraj,
ili kad to osetis a nista ne kazes?
Ponekad mi se cini da nas zivot smara
i kad nadjemo ono sto smo trazili,
shvatimo da nemamo mogucnost da to imamo.
Lampioni i secerleme u izlogu radnje.
Vidis, ali ne mozes da ih dotaknes.
Hteli bi, ali nemozemo.
Jednostavno, sve je bilo protiv nas.
Tonemo devojcice, polako ali sigurno.
Nestajemo u svojoj nemoci.
I niko nije kriv za to sto vise nemamo daha
da nastavimo jurnjavu za svojom senkom.
Hteli bi da placemo ali su suze presusile.
Skrivamo se, a moramo da idemo dalje.
Bogatiji smo za jedno iskustvo,
ne brini: Vreme leci sve!
I sta ce biti sa nama?
Da li ce nas film ipak naci svoj happy end?
Verovatno ne, jer to se dogadja samo u snovima.
Ono HAPPY su nam ukrali, ostalo je samo END.