BOKI RAZMISLJA

Gledam talase koji se razbijaju o stene obale zivota.

Nestaju u hiljadu kapljica,

da bi se sledeceg trenutka opet rodili iz

pene sopstvenog nestajanja.

More vekovima grli obalu, zaviruje u nase zivote.

Iako su neki tragovi u pesku odavno nestali,

oslusni ponekad sum talasa,

jer on mozda bas tada,

prica pricu o nama!