TRAGAC
Na putu sam kroz zivot i gledam
slike prirode kroz prozor voza.
Studiram moje obrise koji se oslikavaju na
staklu, a zatim nestaju u zelenilu postojanja.Igra svetlosti i mraka.
Moje misli prate oblake dok livade,
polja, planine i reke zure nekud.
U sledecem trenutku mrak tunela guta sve.
Da li sam ja tragac? Pustinjak koji ispituje sebe,
trazi svoju sliku u tudjim ocima,
ili sam nepoznat i samom sebi? Neko ko luta,
zuri kroz vreme bez cilja. Ali vreme je relativan pojam,
iluzija trenutka, subjektivan dozivljaj.
Mozda je to sudbina tragaca,
kad zelis da upoznas sebe
otkrivajuci Pandorinu kutiju tajni.
Kad si imaginarni stvaralac koji isputuje svoje rane,
nalazeci odgovore u sopstvenom bolu!
19 Komentari |
0 Trekbekovi