BOKI RAZMISLJA

Zelenilo dana se preliva u
unutrasnji mir.
Zatvaram oci i nestajem.
Postajem deo prirode,
deo neceg velikog i beskrajnog.
Vreme je zastalo za tren i poljubilo secanja,
dok oblaci slikaju carobnim stapicem
nestvarne slike zelje.

Jedno drvo stoji uspravno,

Ono ne postavlja pitanja.

Ono odoleva vremenu,

kisi, vetru, suncu, i jednostavno postoji.

Bas kao i ljubav.

Kad volis, onda postojis!