BOKI RAZMISLJA

Pitam se pitam kako smo nekad uspevali da zivimo, bez mobilnih telefona i kompjutera? A tek zamislite vrelo leto bez klime! Uhhh to danas izgleda kao kameno doba u gro planu!

Evo mucim se sa starim LapTopom i nekako su mi vidici skuceni. Kao da mi je neko ukrao prozor u svet. Odjednom sam se nasao na pustom ostrvu postojanja. Sva ona dokumenta, slike, programi, video, muzika, su tamo negde na harddisku i ko zna da li ce sve biti opet kao sto je bilo pre havarije mog kompa.

Ovo je kao da pisem umrlicu starom drugu, koji je znao moje tajne, zelje i nade. On je poznavao moje prijatelje, neprijatelje, sve one suptilne nijanse u mom svetu. Gotovo da je bio zivo bice. Da li su kompjuteri ipak roboti koji nam sluze, a u jednom trenutku postaju svesni svog postojanja? A onda nestanu, da bi nam dokazali da su deo nasih potreba.

Ovaj monolog bi mogao da potraje u nedogled, ali vi ga nastavite, ako to zelite. Vi koji jos uvek imate svoje male prijatelje, koji vas uveseljavaju, gledaju ekranski pokorno, pomazu vam da nadjete one prave reci, ili prijatelje na Facebook-u.

Pomagaj te, jer sam u pecini Statusquo i posmatram senke na zidu. Senke necije stvarnosti uokvirene mojim iluzijama. Da li ja ustvari postojim, ili sam samo necija iluzija? Mozda sam deo programa nekog velikog kompjuterskog servera koji ubija vreme igrajuci igricu zvanu MATRIX

Putevi nas vode kroz zivot,

kroz nove dozivljaje, susrete,

smeh i suze, sitnice koje zivot znace.

dok prolaze, kraj tebe, kraj mene,

i zure nekud, gutajuci vreme.

Da li putevi mogu ici nekud,
ili mi idemo sa njima?

Vremenom usponi postaju vrhovi,

pa onda silasci sa Mont Everesta,

nestajanje u belini svakidasnjice,

ili u tami noci.
Sede vlasi drze uzdom zelje vreme
koje se ne da zadrzati, jer ono juri nekud, 
s nama ili bez nas.

Ja sam za ravnopravnost:
I stranputice su put?

Putevi se ponekad kriju u svakidasnjici,

zavaraju nas da mislimo da smo oltar

postojanja, a onda odjednom stoje

tu pred nama, spajaju nebo i zemlju,

skidaju nam oreol i pitaju

Modrice imaju prednost jer se vide.
Onda te svi zale i pitaju kako ti je?
Ako nosis sakriven ranac problema,
onda si sam.  

Zivot se sastoji od svetla i tame.
Neko rece smrt nije nestajanje ona je radjanje. Nije lako ziveti, ali niko nije rekao da zivot treba da bude lak. On je onakav kakvim ga mi napravimo, kakvog smo zasluzili.

Pogledaj prirodu! Drvo nije svesno svog postojanja i ne postavlja pitanja. Ono egzistira u sadasnjosti. Ja ne pokusavam da zaboravim, pokusavam samo da zivim ovde i sad.

Naslikacu zvezde na platnu maste,
upaliti mesec da mi osvetli put;
lutacu dok te ne nadjem,
traziti da bi osetio;
postojati zbog nasih snova
i stvarnosti sto nestaje u tisini noci.