BOKI RAZMISLJA

Putevi nas vode kroz zivot,

kroz nove dozivljaje, susrete,

smeh i suze, sitnice koje zivot znace.

dok prolaze, kraj tebe, kraj mene,

i zure nekud, gutajuci vreme.

Da li putevi mogu ici nekud,
ili mi idemo sa njima?

Vremenom usponi postaju vrhovi,

pa onda silasci sa Mont Everesta,

nestajanje u belini svakidasnjice,

ili u tami noci.
Sede vlasi drze uzdom zelje vreme
koje se ne da zadrzati, jer ono juri nekud, 
s nama ili bez nas.

Ja sam za ravnopravnost:
I stranputice su put?

Putevi se ponekad kriju u svakidasnjici,

zavaraju nas da mislimo da smo oltar

postojanja, a onda odjednom stoje

tu pred nama, spajaju nebo i zemlju,

skidaju nam oreol i pitaju