BOKI RAZMISLJA

Sreli smo se onako u prolazu. Ovog puta nas je vreme delilo od osecanja. Htedoh da joj kazem da onda, u onom drugom zivotu nisam hteo da je povredim. Da sam bio nedovrsen i smrtno ranjen. Da nisam bio spreman za nju.

   - Nije nam se dalo devojcice, rekoh.

Pogledala me je i onda skrenula pogled ka nestvarnom horizontu. Pauza…

A onda kao da se iznenada probudila rece:    

    - Sad to nije vazno! Sta ima novog kod tebe?

Reci bez vrednosti, pomislih. Da ima novog, rekoh samom sebi. Lutam od grada do grada, gubim i dobijam, kockam se sa zivotom koji prolazi. Pauza…

Da li znas koliko sam te volela? Do besvesti! Da izludim! Bez ostatka! To rece i sakri se u suznim ocima, a zatim medju ljude koji zure nekud