BOKI RAZMISLJA

Sanjao sam sinoc opet onu sobu,
i slusao pesmu kise i crepova;
U daljini vozovi su zurili,
ka nekim novim tajnama maste.

A vreme u sobi kao da je stalo
za tren i kucnulo na vrata duse,
poljubilo secanja i postojanje;
A onda nestalo, nestalo bez traga.

Da li je to sinoc vetar ili putnik,
pitao secanja da li vatre jos gore;
Da li su putnici nasli svoj dom,
verujuci u Faniksa.

Ne ipak je sve to bio samo san,
neostvarena iluzija otsjaja;
I pitas me kuda ce mo sada,
ne znam mozda ka nekom novom svetioniku.

Ako imamo jos nade,
ako imamo jos snage,
ako vetar to zeli .

* pesma sa singl ploce u izdanju DISKOSA iz Aleksandrovca ... izdata nekada davno... vec sam zaboravio kada...