Zamislite crkvu, ispovedionicu, popa na jednoj strani a mene na drugoj. Da li ste uspeli? OK idemo dalje u pricu, fijuuuu...
Hmmm, sta da mu kazem? Da sam krao jabuke iz komsijinog dvorista, zezao baba Ruzu? Ne, to nije epohalno i stravicno. Poceo sam da se znojim. Bilo mi je nezgodno. Drvena klupa na kojoj sam sedeo bila je stvarno drvena. Znaci tvrda kao kamen. Zasto ne furaju krevet u Frojd stilu? Verovatno se plase da se ispovedionik ne bi uspavao.
Da li da mu kazem: Oce, mama te trazi odavno! Gde si bio tata? Ha ha ha. Bas bi ga otkinuo. Cujem kako senka iza cipkaste resetke nervozno kucka prstima på pultu. Kuc kuc kuc.
- Hoces ti da se ispovedis sine ili neces?
- Hocu, ali ne znam sta!
- Otvori se i prcaj mi o sebi. Da li si gresio?
- Naravno da jesam. Ali nije to bas nesto. Deciji nestasluci i to je sve. Mozda bi bilo bolje da vam ispricam jednu ljubavnu pricu. Naime, voleo sam jednom jednu devojku. Ustvari nisam znao da sam je voleo, tek kasnije sam to saznao.
- Kako?
- Pa kad je nestala.
- Ljudi ne nestaju tek tako! Potrebno je cudo ili neka madjija.
- Jeste, potrebna je madjija, a ona se zove ljubav. Kad smo bili zajedno, sve je bilo nekako normalno. Ona je bila kraj mene i ja kraj nje. Prosto, zar ne? Ludirali smo se, smejali, igrali na kisi, ljubili.... A jednog dana sam napravio glupost.
- Aha, sigurno si je prevario sa nekom drugom?
- Ma ne, kupio sam papagaja!
- Cekaj, kakve to veze ima sa tvojim grehom?
- Ima jer je taj papagaj bio gad! Stalno je izmisljao neke gluposti. I znate sta?
- Sta?
- Voleo je buter. Cim bi ga video na stolu, odmah bi doleprsao i tras... nabio kljunic u buter. Stvarno je bio cudan.
- Da, nikad ne bih poverovao da papagaji vole buter! Ali molim te predji na stvar, inace mozemo ovde sedeti u nedogled.
- Stvar je bila u tome da je gad umeo da govori. Da imitira tudje glasove.
- Iiii ??? Zareza pop poput besnog tigra.
- I tako jednog dana kad sam razgovarao preko telefona sa mojom devojkom, papagaj je imitirao…
- Sta? Pa predji vec jednom na stvar ! Iritirano, odbrusi pop.
- Imitirao je moju ljubavnicu. Onu koju nisam imao. I to je radio tako dobro, da sam i ja gotovo poverovao da ona sedi tu kraj mene i mrsi mi kose ruse. To je naravno cula moja devojka i naljutila se. Jednostavno je tresnula slusalicu i prekinula razgovor. Otisao sam kod nje da joj objasnim da je sve to papagaj zamesio, ali to nije pomoglo. Obecao sam joj da cu od gada napraviti „Papagajsku supu”, i nista. Nestala je.
- Pa to se dogadja. Pitanje je da li te je ona uopste volela. A takodje to nije tvoj greh. Papagaj bi trebao da se ispovedi.
- Imate pravo. To sam mu i ja rekao. Ali on rece: Pozdravi popa i kazi mu, da je potrebno cudo da jedna devojka nestane i jedan otkacenjak da poveruje u tvoju pricu.
Publika protestuje! Odlaze. Neko rece:
- Pa kakve ovo ima veze sa grehom i ispovescu! Buuuu…
I sta da se radi kada su u pravu. Prica je nestvarna, jer ja nikad nisam imao ni papagaja, ni devojku.
