BOKI RAZMISLJA

Da li znas da ponekada ne postoje granice. Postoje samo trenutci ludosti, glasovi divljine, vodopadi i brzaci sto te nose. Postoji samo zelja da budemo bestidni i ludi, dok kapljice kise postaju deo mora.

Sve pocinje tu gore u toj kutiji sa zlatnim poklopcem, i bas tog trenutka nista drugo nije vazno. Samo zelis i hoces! Juris za svojom senkom dok nestasni leptiri luduju u stomaku. Mirisi te opijaju u nedorecenom bestezinskom stanju dok trazis sebe u mraku. Nestajes! Umires i radjas se.

Volim tvoje poljupce koji pamet mute. I ako sutra bude smak sveta, nije vazno. Vazno je da smo bas veceras latice crvene ruze.