KOD MENE JOS UVEK PADA KISA...
Poceo sam da te brisem iz secanja. Da spaljujem sva tvoja pisma i osecanja. Da zakopavam u vrtlogu iscepane noci i dane, lomeci usput sve sto je tvoje. Skrivam se u svakodnevici i nekud zurim. Trazim i nestajem. Moram pobeci od onog juce!
Sistematski brisem sve tvoje SMS poruke, tvoje misli. Eho tih reci praznine me samo teraju da se setam kao ludak po kisi. Pitam se ipak, da li si onu bohemsku atmosferu i misaono ludovanje prepisivala iz nekog ljubavnog romana? Kazes da sam ti jos uvek drag, a ja se pitam sta to znaci.
Ubijas me, polako ali sigurno!!! Htela si da poludim ostavljajuci me na ivici ponora. Ti si razvratnica a ja bolesnik. Nema nam leka! Urlacu ispod tvojih prozora u snovima, i penjati se na tvoj balkon. Ako se ne ispolomatam, znaj da cu ti pevati do zore! Ne nisam gladan zena i dozivljaja, gladan sam tebe.
Bezim od vremena i praznih casa. Nasih trenutaka i zalaska sunca u tvojim ocima. Toplog peska i tvojih usana. Bezim od sebe samog u zelji da plutam na povrsini mora kao neki brod koji se sprema na dalek put. Kako ce vreme biti sutra? Cujem da je kod tebe sunce! Kod mene jos uvek pada kisa…