BOKI RAZMISLJA

Voleo bih da sam vetar i da te milujem, mrsim ti kosu i kradem miris tela. Da me osetis i znas da sam tu kraj tebe. Ljubio bih te tada zudno i skrivao se u tebi.

Voleo bih da sam zrak sunca i da te zagrejem toplinom, okitim kosu biserima. Igrao bi se tada skrivaca u tvojoj haljini i otkrivao sliku tvoje zudnje. Poklonio ti sigurnost u mom narucju.

Voleo bih da ti kazem, bas sve to sto nosim u sebi. Oslikam sve te zelje, snove i nezne misli. Da ti poklonim bliskost i osecanja, jer to je ono sto stvara buru u nama. Da, sve pocinje i zavrsava se u kutiji sa zlatnim poklopcem, koja skriva nase misli.