BOKI RAZMISLJA

Kad umire dan nestajem u zvezdanoj prasini noci i zelim te. Gubim se u sebi i pronalazim mene u tebi. Upijam se svakim delicem svoje koze, jer me boli strast za tobom. Da li znas da te zelim ludo i otkaceno, bez granica i ostatka? Zelim, ali se plasim vrtloga noci. Jer ljubav je divna dok traje, a bolna kad nestaje!

Kad se radja dan budim se iz onog pijanog sna koji smo sanjali sinoc i sanjivo sanjam otvorenih ociju. Opojni miris ludih trenutaka, osecanje slatkog bola i zvuk sapata umora jos uvek odzvanja u sobi. Leptir noci je odleteo u neku drugu pricu a ja hocu, zelim i mogu! Grlim te cvrsto pogledom i znam da mi se dogodila ljubav, jer ne znam zasto volim!