BOKI RAZMISLJA

Neki razgovor sa samim sobom, tragovi u pesku, poljupci na usnama. Nemirne slike u haoticnom plesu senki na zidu. Svega se secam ali sam izgubljen u lavirintu. Opet sam covek sa neke druge planete, onaj koji bezi. Povredim da ne bi bio povredjen. Trazim a plasim se da ne nadjem. Ne mogu pobeci od pocepanih starih snova i praznine u dusi, pa to ti je!

Hteo bih da nestanem u nekom novom svetu u nekoj novoj prici. I da ponesem sa sobom svu tu neznost koju si mi dala. Sve one trenutke i poljupce od kojih zuji u usima. Onu jezu koja me obuzima kada pomislim na tebe.

Hteo bih da se zavrtim kao cigra, a ti da me nadjes.