UMORNI SNOVI
Ne znam kako je sve pocelo ali to i nije vazno. Vazno je da smo isli ulicom i zucno diskutovali. Grcevito sam se drzao za ono sto sam smatrao ociglednim i naravno bio sam u pravu! Bes je odzvanjao u ulici pokrivenoj nocnim mirom i kao da smo bili sami na sceni zivota. Reci su bile sve teze i teze, a glas jaci u zelji da dominira prostorom.
U trenutku sam primetio da smo na pogresnim putu i zacutao. Pogledao sam je i video srdjbu. Video stranca i bes.
- Pa ovo su budalastine, zaboravi sve! Zasto bi se prepirali! Rekoh.
Uhvatio sam je za ruku. Ona se otrgla i ubrzala korak.
-Tebi nista nije vazno! Samo da je kako ti zelis. A meni je vazno! Sve mi je zivotno vazno i…
Rat je bio na pomolu i ponude o miru nisu imale vrednost. Isli smo jedno vreme cuteci. Pokusao sam da uhvatim dah, gledam zvezde i mesec, mislim na nesto drugo. Ali njena prisutnost je prenosila druge vibracije. More je bilo nemirno. Uhvatio sam je za ruku i zaurlao.
- Sada je dosta! Cujes li!
Otrgla se. Potrcala. Otvorila kapiju. Hitro pojurila uz stepenice. Cekao sam jedan trenutak u soku, a onda pojurio za njom. Gotovo da sam je sustizao. Trcao sam za dahom. Nikako da je uhvatim. Sudarili smo se dok je otkljucavala ulazna vrata. Uleteli smo u stan, hodnik, sobu. U trenutku sam je drzao cvrsto! Opirala se i besno me udarala rukama. Krila je oci kada sam hteo da zaronim u njih. Poneo sam je nesigurnim korakom, ali smo se u sledecem trenutku nasli na podu. Ljubio sam je a ona se branila u grcu. Mesec je zavirivao u nas stan i smeskao se. Zvezde su padale i nestajale na povrsini zelje. Umorni snovi su nas posle borbe zagrlili i sakrili u tami.