BOKI RAZMISLJA

SVI ODGOVORI SU U TEBI !

A one koje ne nadjes nisu vredni paznje, jer oni nisu tvoji. Ponekad postoji tuga i potreba za samocom i to osecanje je stvarnost. To je ono sto boli! Ili ostavljas ili te ostavljaju. Nesto sto je tu kraj tebe brises. Zelis da postojis na neki drugi nacin, na nekom drugom mestu. I kada zatvoris vrata, pitas se ko je ugasio svetlo na pozornici snova. Pitas se, da li je sve zaboravljeno. Trazis potvrdu postojanja ludih trenutaka kod slucajnih prolaznika, i ogrlica od bisera je deo nedorecenih iluzija. Reci bez zivota.

SVA PITANJA SU U TEBI !

A ona koja su skrivena su skrivena samo za druge. Ti ih cujes kako odzvanjaju u noci. To je ono sto boli! Pitas se da li vreme brise tragove divljih noci i umornih jutara. Da li ces cuti svoje korake i osetiti tisinu posle kise. Cuti kapljice kako se cede sa krovova i eksplodiraju na plocniku.

ZA MENE JE BILO ! 

sve ovde i sada i nije vazno ko je kriv. Svetlo je ugaseno! A ovo sutra je samo neki stari goblen protkan cvecem nasih uzdaha.

Cekala je nekog na autobuskoj stanici. Nervozno se setkala i palila cigaretu za cigaretom. Bacala je nepopusene ostatke na plocnik i gasila ih razignirano vrhom cipele. Svaki cas je gledala na sat. Ponekad je trazila izgubljenim pogledom  niz ulicu i pritom uzdahnula.

Ukuckala je neciji broj na svoj mobilni i cekala! Po svemu sudeci taj neko nije hteo da odgovori ili nije mogao. Nestala je iza coska, ali je posle par trenutaka opet bila tu. Pocela je da pada sitna jesenja kisa. Otvorila je kisobran. Autobusi su dolazili i odlazili.

- Hocete li jos kafe??
- Da naravno! Odgovorih.
- Bas je lose vreme danas.
- Da, kao da se nebo otvorilo.

Pogledom sam lutao i trazio je kroz prozor restorana. Nikoga vise nije bilo na autobuskoj stanici.
Kisa je jos uvek padala...