BOKI RAZMISLJA

Veceras cu biti tuzan i zaliti za onim sto je bilo, a vise ga nema. Prebiracu po secanju i traziti bisere zivota. Veceras cu biti melanholicna jesen, hladna kisa svakidasnjice, mrak zimskih dana.

Izgleda da ponekad zivot zastane, hvata dah, trazi nov cilj, novu misao, nove planove. Ponekad je sve nekako daleko, iako je tako blizu. Ponekad padaju kise bez kraja i slivaju se niz oluke, zureci u zagrljaj zidova zgrada i ulice.

Ali ako pazljivo oslusnes cuces mozda pesmu

kise i crepova. Cuces neku novu melodiju postojanja. I zato molim te:

Oslusni!