BOKI RAZMISLJA

Postoji obala,
gde čuvam naše trenutke nestajanja,
šareni cvet koji si mi poklonila,
herbarijum prepun nežnih reči,
kapljicu postojanja u tvojim uzdasima,
vatromet što slika ljubav u noći.

Postoji obala,
gde talasi traže tišinu u smiraj dana,
dok se delfini bestidno ljube,
a ja  nalazim zrak sunca u tvojim očima,

toplinu moje senke u tvom naručju,

želju da nas zagrli večnost.