BOKI RAZMISLJA

Posmatrao sam je dok smo pili kafu.
Pratio sam pogledom konture njenih
nogu i utapao se u tkaninu haljine, 
koja je baršunasto milovala njeno telo.
Gledao sam je kako prinosi šoljicu ustima
i doživljavao trenutak dodira.
Pogledala me je i rekla sa osmehom:

     - Pa ti me ne slušaš? 

Sobu je milovala sentiš muzika i
posipala nas konfetama čežnje.
Zatvorih oči za trenutak i setih se
našeg lutanja u ludoj vožnji
beskrajnim putevima.
Bili smo izgubljeni u nepoznatom.
Sunce se ogledalo u poljani prepunoj žutog cveća.
Vreme je stalo za trenutak umorno od lutanja.

ODJEDNOM se ispred auta stvorila
mala kuca! Šarena loptica koja se igrala,
kotrljala, skakutala, malo ovde, malo onde.

ŠKRIPA KOČNICA…KRIK!!!
Otvaram vrata…
Spreman sam na sve!

U trenutku je mali nestaško u autu.
SMEH! NJegov repić me kucka
po rukama dok ga milujem.
Osećam toplinu njegovog tela
u mom naručju. Želim da ga ukradem! 

Opet sam u ovom vremenu sadašnjem.

     - Sedi pored mene, reče ona.
 Gledam je začudjeno.

     - Pa ja sam tu! 
     - Dodji bliže… još … još… Sećaš li se
 kada umalo nismo zgazili onu kucu?
 Znaš da sam bila ljubomorna na nju
 i na sunce što je milovalo ono more žutog cveća. 

Nasmešila se.
Mirisala je na kafu.
Zatvorila je oči i rekla :

     - Hajde da se ljubimo!!!