BOKI RAZMISLJA

Да лије истина универзална
или она зависи од тога
где и у које време постоји,
и ко је презентује? 

Šta bi ste žrtvovali da postanete
oni koji imaju?

Da li sve ima svoju cenu i kupca?

Da li se baš sve može  kupiti za novac?
Ljubav, status, poštovanje,
moral, tudji život!

Kažu  da novac nije sve,
ali imati znači puno kad  nemaš. 

Volim sastanke,
jer u sebi kriju želju da dečijim očima,
otkrijemo tajnu što na nas čeka!

Ne volim rastanke,
i želim da što pre prodju,
da se preliju u nove susrete. 

Volim da putujem,
jer to čini da mi ono moje
bude još bliže i draže!

Ne volim da idem istim putem,
jer tada nikad nebi otkrio sebe. 

Nedostaješ  mi opet bolno!
Idem dalje a vučem sa sobom
sve ono što je bilo naše,
trenutke nežnosti, sreće,
davanja, reči, dogadjaje.

Nedostaješ  mi opet bolno!
Ona tvoja spontanost mi  nedostaje,
tvoja radost i opčinjenost običnim stvarima,
tvoj pogled pun želje i priče bez kraja.
Da sve još uvek uporedjujem sa onim juče
jer ne mogu da nadjem tebe u ovom danas.

Ostaviću te za trenutak u našoj priči,
da sama pronadješ kraj ili početak;
Da kažeš sebi i drugima:
Hoću da nadjem dugu
iza sna i oblaka belih.

Ostaviću te da piješ koktel patnje i sreće,
raširiš tvoja krila i poletiš
kad god ti to poželiš;
Da budeš svoja i moja,
ljubiš me ili samo dodirneš
iza sna i oblaka belih.

Ponekad ću te zavrteti,
da neznaš gde si u našoj priči,
pustiću te da goriš, žudiš i želiš
sakriću se u tvojoj čežnji dok me traziš
iza sna i oblaka belih. 

Poželeh da pišem o mojim snovima,
ljubavi, želji, trenutcima sreće sa tobom.
Da kažem da te još uvek želim
i tražim u noći
ali nemam više reči
ili reči nemaju više mene.
Boje su se izmešale na platnu sećanja
i ukrale toplinu onog
što je nekad bilo naše.

Poželeh da vladam rečima
da ih uvek imam spremne:
Meke, tople, nežne,
kad se pesma sama napisati želi;
Da ti još jednom kažem,
sve što osećam i sanjam,
ali nemam više snage,
nemam više reči.

Poželeh noćas
da na tvom ramenu odbolujem tugu,
ali na tankoj liniji koja nebo i zemlju spaja,
ostade samo jedna želja da polako gasne 
kao Mesec koji Sunčanom danu
mesto ustupa.